Периодизација


И историчари и археолози имају своју периодизацију; код првих је основа за периодизацију карактер друштвених односа, а код других материјал и техника за израду оруђа и оружја. Према историчарима, вријеме првобитне људске заједнице дијели се на два стадија:
  • првобитна хорда
  • родовске заједнице
Археолози ово исто временско раздобље дијеле на три засебна доба која су обиљежена разним културама названим по мјестима проналаска материјалних остатака (о томе ће бити више говора):
  • палеолит
  • мезолит
  • неолит
Да не би дошло до забуне, морамо разјаснити да се историчари понекад служе геолошком периодизацијом заснованом на прошлости Земљине коре на четири ере:
  • архајску
  • палеозојску
  • мезозојску
  • кенозојску
Ере се дијеле на периоде (рани , средњи и касни), а периоди на епохе.

У кенозојској ери имамо два засебна, временски неједнака периода - терцијер и квартер. Према приближним прорачунима, терцијерни период је почео око прије 70 милиона година, а квартарни прије један милион година (понекад се из квартира издваја још један период под именом савремени, који датира од око прије 14 хиљада година до данас).

 Сада смо дошли до епоха - квартар се дијели на двије епохе и то на епоху плеситоцена (или предледничка и ледничка епоха) која датира од око прије један милион година до 10.150 година прије садашњости и другу епоху - холоцен или послијеледничку епоху која се наставља на плеистоцен и траје до данас. 

     Плеистоценска епоха може се подијелити на три мање геолошке етапе:
  • палеоплеистоцен (старији/доњи плеистоцен) прије милон година до 350.000 прије садашњости
  • мезоплеистоцен (средњи плеистоцен) наставља се на палеоплеистоцен и траје до око 130.000 година прије садашњости
  • неоплеистоцен (млади/горњи) 130.000 - 10.150 година прије садашњости.
   Међутим, постоји и друга периодизација која је извршена према материјалу од кога су израђивани оруђе и оружје, односно према степену друштвеног развитка; ова подјела прошлости људског друштва је на праисторијски и историјски период. За праисторијски тј. археолошки период везана је појава начина обраде камена и метала као и настанак људских култура. Из тога се праисторија дијели на камено и метално доба. Камено доба се дијели на:
  • старије/палеолит
  • средње/мезолит
  • млађе/неолит
    Холоценска епоха се, у погледу култура људског друштва, дијели на неколико засебних временских периода: 
  • доба мезолита (средње камено доба), 10.150 - 6.500 година од садашњости
  • доба неолита (млађе камено доба), 6.500 - 4.500 година од садашњости
  • доба бакра и бронзе, 4.500 - 2.500 година од садашњости
  • доба жељеза и гвожђа, 2.500 година од садашњости, па до данас.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Periodizacija istorije

Слика
Periodizacija istorije predstavlja podjelu istorijskog procesa (koji je jedinstven) na određene vremenske cjeline. Podjela istorije na periode nastala je uglavnom iz potrebe za sistematičnijim istraživanjima i preglednijim prikazivanjima istorijskih procesa. Unutrašnji sadržaj čini jedan period karakterističnim u odnosu na raniji ili kasniji. Kriterijumi koji određuju prepoznatljivi sadržaj nekog hronološkog perioda mogu biti raznovrsni: preovladujući društveni odnosi, razvijenost ekonomije, ali i promjena načina mišljenja, komunikacije, pa i ekološke promjene. Zato postoji više periodizacija istorije čovjeka. Jedna od prihvaćenijih je podjela istorije ljudskog društva na praistoriju (ili predistoriju) i istoriju .  Praistorija je period od početka živog svijeta do nastanka prvih država i pojave pisma, sredinom IV milenijuma p.n.e. Istorija je period od nastanka pisma i prvih država do današnjeg dana.  Istorija se dijeli na uže periode: stari vijek (od sredine IV milenijuma p...
Прикажи све

Herodot - otac istorije

Слика
Okolnosti vladaju ljudima, ljudi ne vladaju okolnostima - Herodot, Istorija     Herodot (484 p.n.e. - 425. p.n.e.) Divovski mravi koji kopaju zlato, gnevni kralj koji naređuje da more dobije 300 šiba i delfin koji spašava čuvenog pjesnika od davljenja - ovo su samo neke od priča iz Istorije od Herodota, antičkog pisca iz V vijeka p.n.e. Možda se svi događaji iz teksta i nisu desili baš onako kako je Herodot izvjestio o njima, ali ovo djelo je bilo revolucionarno zbog načina na koji je bilježio prošlost.  Prije Herodota, prošlost je dokumentovana kao spisak događaja s malo ili nimalo truda da se objasne njihovi uzroci mimo prihvatanja stvari kao volje bogova. Herodot je želio dublje, racionalnije razumjevanje, pa je usvojio novi pristup: gledanje na događaje s obje strane kako bi razumio njihove razloge.  Iako je bio Grk, njegova domovina Halikarnas je bila dio Persijskog carstva. Odrastao je tokom niza ratova između moćnih Persijanaca i slabijih Grka, a odlučio je da...
Прикажи све

Vrijeme i kalendar

Слика
U starom vijeku godina se računala na sasvim drugi način. Prije Rimljana ne samo da nije bio razvijen kalendar kakav poznajemo, nego nisu postojali ni dani u nedjelji, pa čak ni sati nisu bili jednaki tokom cijele godine. Koristilo se takozvano  temporalno vrijeme , a dužina sata je zavisila od dužine obdanice.  Tek je u XIV i XV vijeku prihvaćeno ekvinocionalno vrijeme po kome je dužina jednog sata ista tokom cijele godine, određena kao dvanaesti dio dužine obdanice na datum proljećne ravnodnevice. Kako je tekla evolucija kalendara? Egipatski kalendar   Egipćani su prvi napravili kalendar u kome se vrijeme mjerilo pomoću godina. Za godinu dana Zemlja obiđe krug oko Sunca, a pošto sa novom godinom prirodan ciklus promjena godišnjih doba uvijek kreće iz početka, godina je najlogičnija mjera za vrijeme na Zemlji.      Kao i svi istočnjački narodi, Egipćani su isprva koristili lunarni kalendar , baziran na mijenama Mjeseca. Vreme se u Egiptu isprva računalo od...
Прикажи све