Рађање Европе
Ако бисмо се вратили, рецимо 20.000 година у прошлост, једва да бисмо препознали европски континент. На врхунцу задњег леденог доба или задњег глацијалног максима које је трајало од 21.000-18.000 године прије Христа, свијет је имао стран и непријатељски изглед.
Температуре на земљи пале су, у односу на данашње, за око 20 степени, а температура мора у тропским крајевима била је нижа од данашње за око 2-5 степени. Сјеверна Европа и Америка биле су покривене ледом чија је дебљина на неким мјестима достизала 4km. Са толико залеђене воде, климу је одликовала суша. Велике пустиње простирале су се далеко ван данашњих граница. Тропске кишне шуме Африке и Амазона биле су сведене на изолиране ''џепове''. Ниво мора пао је за 100 метара - оно што је данас морско дно, тада је била сува земља. Све то је довело до копнених мостова који су спајали Азију са Аљаском и претворили већи дио данашње југоисточне Азије у суво полуострво названо Сундаланд у коме су данашња острва и полуострва били планински врхови.
Око 18.000 година прије нове ере свијет се почео загријавати; то глобално затопљење довело је до отапања леда, а процес загријавања био је спор и неправилан. Око 13.000 године прије нове ере, љетне температуре у Европи достизале су ове данашње, али онда се поново вратило ледено доба које је трајало до 9.600 године прије нове ере када је поново започело затопљење. У само 50-ак година температура је порасла за око седам степени. Тако је почео период холоцена како се назива геолошко вријеме у коме и ми сада живимо. Ово затопљење довело је до једног од најзначајнијих тренутака у историји, оно ће омогућити развој пољопривреде. У периоду холоцена, почео се рађати и наш континент који је до тада био покривен огромним плочама леда.
Мјесто на коме се данас налази град Лондон било је покривено ледом у дебљини од чак један километар.
Период између 35.000 и 12.000 година, рачунано од данашњих дана, зове се горњи палеолит или горње/старије камено доба. Тада је Европа била или окована ледом или је била сува и углавном пуста, у то вријеме су људи (који су имали анатомију сличну нашој) дошли у Европу. Они су се развили у Африци, негдје почетком горњег палеолита (прије 100.000 година); ти људи су дошли у Европу у којој су живјели неандерталци које ће замијенити и почети свој живот на европском континенту.
Њих није било много, њихов свијет је био оскудан, али производили су оштра оруђа, развили низ алата, лук и стријелу, бацаче копља, рибарске мреже, удице и харпуне. На врхунцу леденог доба, израђивали су оруђе и оружје од материјала попут јеленских рогова и животињских костију који су били много отпорнији на хладноћу. Ти људи су били ловци и сакупљачи (живјели су од лова, риболова и сакупљања плодова).
Негдје прије 10.000 година у одређеним подручјима старог свијета, у плодном полумјесецу на Блиском истоку, данашњем Пакистану, равницама сјеверне Кине и у делти Јангцеа, ловци сакупљачи су почели експериментисати са биљкама и животињама што је довело до њиховог припитомљавања. Пољопривреда, иако је захтјевала тежак рад, имала је неколико важних предности - а најважнија је могућност прехране великог броја људи. Најстарије биљке које су узгајане на том подручју су пшеница, јечам, раж, лан. Пољопривреда је све промјенила.
Поред припитомљавања биљног свијета, људи тог времена су припитомили и неке животиње; прва припитомљена животиња био је пас (што је посебно било важно за ловце). Прве припитомљене животиње које је човјек користо у исхрани биле су, сматра се, овца и коза.
Године 1991. двоје њемачких планинара пењали су се уз један гребен на Алпима. Пар се попео на 3.210 метара надморске висине у италијанском јужном Тиролу, гдје су били удаљени од аустријске границе само 92 метра. Тај дио Алпа називају Ецалски Алпи. На тој надморској висини пар је уочио нешто у леду. Било је то смрзнуто људско тијело. Њемачки пар посумњао је да се ради о несталом планинару (што је честа појава) и обавјестили су надлежне органе. Тијело је превезено у Инзбрук како би се покушао утврдити идентитет особе.
Патолози су утврдили да се ради о мушкарцу старом између 25-45 година, високом само 159 центиметара. Прецизнијим истраживањима утврђено је да је мушкарац у тренутку смрти имао 46 година. Није имао 12. ребро, а током живота сломио је 6. и 7. лијево ребро. Након смрти и смрзавања сломљено му је 3. и 4. ребро. У четири различите лабораторије тијело смрзнутог мушкарца подвргнуто је испитивању и сва четири лабораторија добила су исте резултате који су потресли свијет археологије. Леш смрзнутог планинара био је стар око 5.300 година. Тај мушкарац је умро негдје између 3.300 и 3.200 године п.н.е. Убрзо је добио име, заправо два имена - назвали су га Еци по мјесту проналаска, и још су га звали Ледени човјек. Еци је живио у доба неолита или новог каменог доба.
Ецијево тијело је било изузетно добро очувано. У Данској је пронађено тијело у тресетним мочварама које је било јако старо, у Египту су пронађене мумије фараона које су такође биле веома старе, али нити једно тијело није било тако добро очувано као Ецијево, а ни толико старо.
Њих није било много, њихов свијет је био оскудан, али производили су оштра оруђа, развили низ алата, лук и стријелу, бацаче копља, рибарске мреже, удице и харпуне. На врхунцу леденог доба, израђивали су оруђе и оружје од материјала попут јеленских рогова и животињских костију који су били много отпорнији на хладноћу. Ти људи су били ловци и сакупљачи (живјели су од лова, риболова и сакупљања плодова).
Негдје прије 10.000 година у одређеним подручјима старог свијета, у плодном полумјесецу на Блиском истоку, данашњем Пакистану, равницама сјеверне Кине и у делти Јангцеа, ловци сакупљачи су почели експериментисати са биљкама и животињама што је довело до њиховог припитомљавања. Пољопривреда, иако је захтјевала тежак рад, имала је неколико важних предности - а најважнија је могућност прехране великог броја људи. Најстарије биљке које су узгајане на том подручју су пшеница, јечам, раж, лан. Пољопривреда је све промјенила.
Поред припитомљавања биљног свијета, људи тог времена су припитомили и неке животиње; прва припитомљена животиња био је пас (што је посебно било важно за ловце). Прве припитомљене животиње које је човјек користо у исхрани биле су, сматра се, овца и коза.
Ötzi/Еци
Године 1991. двоје њемачких планинара пењали су се уз један гребен на Алпима. Пар се попео на 3.210 метара надморске висине у италијанском јужном Тиролу, гдје су били удаљени од аустријске границе само 92 метра. Тај дио Алпа називају Ецалски Алпи. На тој надморској висини пар је уочио нешто у леду. Било је то смрзнуто људско тијело. Њемачки пар посумњао је да се ради о несталом планинару (што је честа појава) и обавјестили су надлежне органе. Тијело је превезено у Инзбрук како би се покушао утврдити идентитет особе. Патолози су утврдили да се ради о мушкарцу старом између 25-45 година, високом само 159 центиметара. Прецизнијим истраживањима утврђено је да је мушкарац у тренутку смрти имао 46 година. Није имао 12. ребро, а током живота сломио је 6. и 7. лијево ребро. Након смрти и смрзавања сломљено му је 3. и 4. ребро. У четири различите лабораторије тијело смрзнутог мушкарца подвргнуто је испитивању и сва четири лабораторија добила су исте резултате који су потресли свијет археологије. Леш смрзнутог планинара био је стар око 5.300 година. Тај мушкарац је умро негдје између 3.300 и 3.200 године п.н.е. Убрзо је добио име, заправо два имена - назвали су га Еци по мјесту проналаска, и још су га звали Ледени човјек. Еци је живио у доба неолита или новог каменог доба.
Ецијево тијело је било изузетно добро очувано. У Данској је пронађено тијело у тресетним мочварама које је било јако старо, у Египту су пронађене мумије фараона које су такође биле веома старе, али нити једно тијело није било тако добро очувано као Ецијево, а ни толико старо.
(уколико вас ова тема занима и уколико говорите енглески језик, погледајте овај видео) :)
Коментари
Постави коментар