Постови

Приказују се постови за децембар, 2019

Индоевропски народи

Слика
Прије неких десетак хиљада година завршило је задње велико ледено доба. Лед који је покривао скоро четвртину земљине површине полако се почео топити. Биљке и животиње полако су се почеле ширити на сјевер, подручје које је до тада било прехладно или оковано ледом. Отприлике у исто вријеме, пустиње су се почеле повлачити. Вода која је била заробљена у великим леденим подручјима полако се топила. Суву земљу оковану ледом замијенила је земља која се већим дијелом претворила у плодну површину пуну шуме, воде и ливада. Та промјена омогућила је појаву земљорадње, али и припитомљавање животиња. Одакле су дошли индоевропски народи који су својим доласком промијенили Европу? Један од начина истраживања њихове прадомовине је лингвистичко истраживање (углавном базирано на називу за дрво), али закључци на основу таквих истраживања се нису дуго одржали. Познати археролог Колин Ренфлу је прадомовину Индоевропљана смјестио у јужну, средњу и западну Анадолију. Иако је та претпоставка примамљив...

Рађање Европе

Слика
Ако бисмо се вратили, рецимо 20.000 година у прошлост, једва да бисмо препознали европски континент. На врхунцу задњег леденог доба или задњег глацијалног максима које је трајало од 21.000-18.000 године прије Христа, свијет је имао стран и непријатељски изглед.  Температуре на земљи пале су, у односу на данашње, за око 20 степени, а температура мора у тропским крајевима била је нижа од данашње за око 2-5 степени. Сјеверна Европа и Америка биле су покривене ледом чија је дебљина на неким мјестима достизала 4km. Са толико залеђене воде, климу је одликовала суша. Велике пустиње простирале су се далеко ван данашњих граница. Тропске кишне шуме Африке и Амазона биле су сведене на изолиране ''џепове''. Ниво мора пао је за 100 метара - оно што је данас морско дно, тада је била сува земља. Све то је довело до копнених мостова који су спајали Азију са Аљаском и претворили већи дио данашње југоисточне Азије у суво полуострво названо Сундаланд у коме су данашња острва и полуо...

Поријекло и еволуција човјека

Слика
Када је у питању постанак и развој човјека, постоје два опречна мишљења од којих једно научно, а друго вјерско/религијско. Наука заступа став да најстарији човјек није створен у оном облику и ''савршенству'' у каквом је данас. На основу морфолошко-анатомских својстава, ( морфологија - биолошка наука о структури и облику организма) род човјека припада реду двоножних сисара усправног хода или тзв. примата или хоминида . Хоминиди су група примата која укључује орангутане, гориле, шимпанзе, бонобо и људе.  Наравно, то никако не значи да је човјек постао од мајмуна. ;) Најстарији припадници реда примата, коме припада и човјек, јављају се још у терцијерном геолошком периоду (о коме смо говорили у теми  Периодизација археологије и историје )  које се дијели на: еоцен, олигоцен, миоцен и плиоцен.  Развојни пут човјека био је веома дуг. Еоцен карактерише појава полумајмуна, у миоцену се јављају мајмуни и далеки преци човјеколиких мајмуна, а у плиоцену се мог...

Периодизација

Слика
И историчари и археолози имају своју периодизацију; код првих је основа за периодизацију карактер друштвених односа, а код других материјал и техника за израду оруђа и оружја. Према историчарима, вријеме првобитне људске заједнице дијели се на два стадија: првобитна хорда родовске заједнице Археолози ово исто временско раздобље дијеле на три засебна доба која су обиљежена разним културама названим по мјестима проналаска материјалних остатака (о томе ће бити више говора): палеолит мезолит неолит Да не би дошло до забуне, морамо разјаснити да се историчари понекад служе геолошком периодизацијом заснованом на прошлости Земљине коре на четири ере: архајску палеозојску мезозојску кенозојску Ере се дијеле на периоде (рани , средњи и касни), а периоди на епохе. У кенозојској ери имамо два засебна, временски неједнака периода - терцијер и квартер . Према приближним прорачунима, терцијерни период је почео око прије 70 милиона година, а квартарни прије један милион г...